Upoznavanje Meksika – putopis

Meksičke telenovele su bile najbolje prodavani meksički proizvod početkom ovog  veka i posebno dobro uporište su pronašle baš kod nas na Balkanu. Gledanje na život kroz ružičaste naočare gde nesrećni, siromašni i bolesni  na kraju postanu sve suprotno od toga.

Život u Meksiku svakako nisu telenovele, a naši ljudi zadnjih godina u sve većem broju upoznavaju stvarni život ove zemlje.  Činjenica je da je Meksiko zemlja sa 120 miliona stanovnika, veličine osam bivših Jugoslavija, sa četiri vremenske zone i tri klimatska pojasa. Sa bogatom istorijom i kulturnim nasleđem koje čine mešavina španskog uticaja i domorodačke kulture, božanstvenim plažama, mango koktelima, narko kartelima. I Fridom Kalo.

Jasno je da jednom posetom teško može da se u potpunosti upozna ova grandiozna zemlja. Zato je najbolje početi od poluostrva Jukatan, koje je najsigurnije, gde su ostaci srednjovekovnih majanskih građevina lako dostupni, biljni i životinjski svet je raznovrstan i nama egzotičan, a fotogenične peščane plaže su na svakom koraku.

Ko su bili Maje?

Maje su autohtono stanovništvo koje je živelo na području današnjeg Meksika, Gvatemale i Belizea i koje je razvilo jednu od najimpresivnijih civilizacija na zapadnoj hemisferi.

Majanska civilizacija je procvat doživela u periodu od III do IX veka. U tom periodu imala je više od 40 gradova od kojih je svaki brojao između 5000 i 50000 stanovnika, a koje su činile građevine slične ovim u današnjim gradovima: palate, trgovi, stadioni, ulice, ali i neke koje nisu tipične danas, poput hramova u obliku piramida. Većina ovih građevina je bila u jednoj ili više boja, a građene su od krečnjaka koji je u to vreme bio široko dostupan.

Valjadolid – glavna katedrala
Valjadolid
kukulkanova piramida
Detalj Kukulkanove piramide
meksiko maje
Ostaci majanskih građevina

Kako je to tačno izgledalo teško da ćemo otkriti, jer ogromne površine bivših majanskih gradova danas leže pod šumama, dok troškovi eventualnih arheološikh iskopavanja prevazile ekonomske mogućnosti meksičke vlade.

Ostaće nepoznanica kako su gradili sve te objekte bez poznavanja točka, koja su značenja obrednih rituala i šta stoji iza žrtvovanja ljudi, kao i dešifrovanje vrlo sofisticiranog pisma koje izgleda kao hijeroglifi, a koje je tek u XX veku delimično razjašnjeno, mada se i dalje radi na tome.

Ono po čemu su Maje ipak najpoznatiji jeste Majanski kalendar. Kalendar je koristio tri paralelna sistema računanja vremena: dugačko računanje koje je 23.12.2012. završilo jedan svoj ciklus, a što su mnogi pogrešno protumačili kao smak sveta, zatim Tzolkin koji koristi jedinicu vremena od dve sedmice i Haab (građanski kalendar) koji se sastojao od 18 meseci od kojih je svaki imao po 20 dana i na kraju još dodatnih 5, što je u zbiru davalo godinu koja je trajala 365 dana.

Direktni potomci Maja danas uglavnom žive na poluostrvu Jukatan i smatraju se siromašnijim delom stanovništa, koje najčešće naseljava sela i bavi se poljoprivredom. U okviru Vlade Meksika postoji komisija koja se bavi pitanjem domorodačkog stanovništva i koja učestvuje u pisanju zakona koji Majama garantuju prava, održivi razvoj, kao i zaštitu i jačanje identiteta unutar meksičkog društva.

meksiko maje
Potomak Maja

Senote

Senote bi se u najkraćem mogle opisati kao rupe u pećinama ispunjene slatkom vodom. Ali, ne bi bilo fer da objašnjenje ovog prirodnog fenomena ostane ovako šturo. Naime, Jukatan je većim delom kraško područje u kojem nema nadzemnih voda, ali zato je vrlo bogat podzemnim u kojem se skuplja kišnica. Zbog konfiguracije terena i činjenice da je na ovo područje pre 66 miliona godina pao gigantski asteroid koji je doprineo uništenju dinosaurusa, ali i uticao na krečnjačke stene od kojih se sastoji Jukatan, stvorena su brojna podzemna udubljenja koja je voda delimično ispunila.

Senote su tipične za Jukatan, teško je reći koliko ih ima, ali procenjuje se više od sedam hiljada. Mnoge su poznate samo lokalnom stanovništvu, sakrivene u šumama, a neke su i betonirane, kao na primer ispod grada Plaja Del Karmen.

Razlikujemo dva osnovna tipa senota, u zavisnosti od toga kada su nastale: mlade (kada je urušen samo deo „krova“, pa malo površinskog svetla dospeva do vode) i zrele (kada je veći deo krova urušen, pa je unutrašnjost potpuno otvorena).

meksiko putopis senote
Senota u Valjadolidu

Senote su igrale važnu ulogu u životu drevnih Maja. Predstavljale su portale u podzemni svet, a smatralo se i da Bog kiše i groma Chaac obitava u njima, pa su mu se prinosile žrtve kako bi obezbedio dovoljno kiše. Na dnu nekih senota su pronađeni obredni predmeti poput grnčarije ili zlata, ali i kosti ljudi za koje se pretpostavlja da su bili žrtvovani bogovima.

Međutim, svi tekstovi, slike i pojašnjenja o senotama su pali u vodu kada sam ih videla uživo, a u nekima i zaplivala. U jednoj sam i skakala sa lijane, u drugoj pozirala u hladnoj vodi zarad dobre fotografije. Sve su različite po boji vode, veličini, okruženju ili količini svetla koje dolazi do vode. I sve su božanstveve. Tako izgleda kada se priroda baš potrudi. Pristup senotama nije besplatan, ulaz se plaća od 3-15 evra, i najčešće su obavezni prsluci za spasavanje (što zavisi i od količine padavina i vodostaja u momentu kada se nalazite u njima), a vreme boravka nije ograničeno.

meksiko putopis cenote
Senota Suytun

IGUANE i još ponešto

Meksikanci cene prirodu, svakako više od nas na Balkanu. Prvo što mi je privuklo pažnju, još dok sam bila u avionu, jesu nepregledne površine Jukatana pod šumama i prašumama. Nisu još uvek odlučili da im odseku krila. Živi svet u šumama je vrlo bogat, pa možete da nabasate na jaguare, pume, majmune, tapire, rakune i brojne zanimljive, često neverovatnim bojama ukrašene ptice.

Koliko Meksikanci vode računa o životinjskom svetu pokazuje to što su napravili neku vrstu metalnih merdevina koje premošćuju magistralne puteve koji prolaze kroz šume. Na taj način je majmunima omogućeno da bezbedno prelaze auto-put u potrazi sa hranom ili druženjem. 

Živi svet na ostrvima je takođe vrlo bogat, pa ćete biti u prilici da vidite i kornjače, pelikane, galebove, iguane, krokodile i da im se približite u njihovom prirodnom staništu, bez kaveza i mreža. Neopisiv doživljaj. Jedna iguana je mogla da nastrada od mene (ili ja od nje) dok sam bosa hodala po betoniranoj stazi na Ostrvu žena i zamalo stala na nju dok je leškarila na popodnevnom suncu. Nije se preterano uzrujala zbog mog prisustva, samo je nastavila da se sunča.

U saveznoj državi Kintana Ro, u kojoj sam boravila, na snazi je propis po kojem su zabranjene plastične kese ili one verzije biorazgradivih kakve se nude u našim prodavnicama. Na kasi u marketima nemate  mogućnost ni da kupite papirnu, nego samo ceger. U suprotnom, to što ste kupili nosite u rukama. Ovo je posebno zanimljivo jer Meksiko ipak nije visoko razvijena zemlja. Ali neke stvari su im očigledno preče od drugih.

meksiko putopis isla muheres
Iguana na Ostrvu žena
meksiko putopis isla muheres
Galebovi
meksiko putopis tulum
Tulum

Meksiko -Ostrvo žena i ostrvo Holboš

Tirkizno more, bele peščane plaže, palme, vetar u kosi, ceđeni sok od manga…. Zvuči kao reklama turističke agencije, ali zapravo je tako. Još ako odete u Meksiko kad je kod nas zima, onda će efekat na sopstveni organizam biti još snažniji, a prijatelji će vam dodatno zavideti na fotografijama. 

Meksiko ima tu privilegiju da izlazi na dva okeana. Ako ste izabrali boravak na Jukatanu onda plivate u Atlantskom okeanu i možete da birate Meksički zaliv ili Karipsko more, u zavisnosti na kojem delu poluostrva se nalazite.

Ostrvo žena (Isla Muheres) se nalazi preko puta Kankuna i ime je dobilo od španskih osvajača prilikom prvog dolaska, a na osnovu brojnih ženskih kipova koje su zatekli na ostrvu. Španci tada nisu znali da je ostrvo bilo posvećeno majanskoj boginji Išhal, zbog čega su kipovi koji predstavljaju nju i njene ženske srodnike bili podignuti po celom ostrvu. Ostrvo žena danas je turističko mesto sa velikim smeštajnim kapacitetom, lepim plažama, ali pre svega vidikovcima na južnoj strani koji doprinose dramatičnosti pejzaža.

Isla Muheres – plaža

Ostrvo Holboš (Isla Holbox) se nalazi na severu Jukatana, u Meksičkom zalivu, i do njega se stiže trajektom ili čamcem iz malog mesta Čikila. Holboš deluje kao hipi komuna, izolovan od sveta, bez automobila i asfaltiranih puteva, bez banke ili pošte. Prevozna sredstva su bicikle ili golf automobili. Priroda je prelepa, more je malo manje tirkizno nego na Ostrvu žena, plaže odlične, biljni i životinjski svet vrlo bogat. Ima mnogo šarenih murala na zidovima kuća, sve je opušteno, neusiljeno i veselo.  Ako se budem vraćala u Meksiko, ovde bih volela da boravim nekoliko dana. 

Kuća na ostrvu Holboš
meksiko putopis holboš
Prodavac voća – Holboš

Meksiko – Kosturi

U Meksiku vas kosturi i mrtvačke glave posmatraju iz manje-više svakog ćoška. Smeju vam se obučeni u šarene tkanine, dok puše cigaru ili nazdravljaju čašom pića. Potreban je koji dan da se priviknete na ovu pomalo jezivu činjenicu i da shvatite da je sve to deo folklora koji je baziran na Danu mrtvih, prazniku koji korespondira američkoj Noći veštica. Meksikanci smrt ne doživljavaju kao nešto tužno ili mračno, pa je i Dan mrtvih u stvari šareni praznik koji proslavlja živote onih koji su prošli. Ovo je dan kada porodice u Meksiku svečano obučene posećuju groblja, donose hranu i pića i prave neku vrstu mini slavlja.  Veruje se da duše pokojnika taj dan prelaze iz onog sveta kako bi se ponovo srele sa bliskim osobama, pa su svi veseli. A tokom cele godine suveniri inspirisani Danom mrtvih stižu na tezge uličnih prodavača u nadi da će u koferima turista odleteti i u najudaljenije kutke planete.

meksiko putopis dan mrtvih
Gospođa kostur i ja 🙂
meksiko putopis dan mrtvih
Mural u Tulumu

MEKSIKO – ZA KRAJ

Upoznavanje Meksika ne mogu da završim bez spominjanja Fride Kalo, svetski poznate slikarke iz prve polovine XX veka. Najpoznatija je po slikama koje se svrstavaju u simbolizam i nadrealizam, ali i po svojoj ljubavi sa Diegom Riverom, učešćem u meksičkoj revoluciji i vrlo bolnom životu koji se okončao u 47. godini života. Kuća u kojoj je rođena i provela najveći deo života pretvorena je u muzej i nalazi se u Meksiko Sitiju.

Frida tokom svog života nije bila priznata u Meksiku kao slikarka i jedinu izložbu je dobila tek pred kraj života, na kojoj se pojavila u bolničkom krevetu jer više nije mogla da stane na noge. 

Meksiko je 2021. godine proslavio Fridin 114. rođednan spektakularnom digitalnom izložbom koja je otvorena početkom jula u glavnom gradu. Velika umetnica nije mogla ni da zamisli da će 67 godina posle svoje smrti dobiti takvu čast o kojoj je za života mogla samo da sanja.

meksiko putopis
Ulična umetnost – Plaja Del Karmen

Ako Vam se svideo ovaj tekst, pročitajte i putopis o Vijetnamu.

Originalno je ovaj putopis objavljen u online magazinu PLEZIR u septembru 2021.

Ostavite svoj komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Powered by WordPress.com.

Up ↑