Moja putna 2017. (ili kako da vam čestitam Novu godinu)

KUBA – Definitivno moje putovanje godine. Najduže putovanje avionom (13 sati). Prvo daleko putovanje u vlastitom aranžmanu. Prvo putovanje u tople krajeve tokom zime. Prvi put komunicirala sa osobom puna dva sata, a da ne znamo isti jezik.

SRBIJA, Kopaonik – Volim da skijam na Kopu. Ovaj put je bilo malo čudno, jer sam otišla na sneg sedam dana nakon povratka sa vrele Kube. Da šokiram organizam.

ITALIJA, Venecija – Drugi put u najromantičnijem gradu, prvi put radno. Posetila Murano i naučila kako se duvanjem prave staklene figure.

HRVATSKA, Gorski kotar – Lomatanje po stenama tokom dana i druženje u planinarskom domu tokom noći. Ugođaj upotpunjen šarmantnim vlasnicima doma (njih pak nije moguće opisati, moraju se lično doživeti). Moje prvo igranje na stolu. Enough said.

BUGARSKA, Rila – Kad je Beograd već postao pakleno vruć, Rila je došla kao logičan izbor. Uspon na Musalu, najviši vrh Balkana. Dobra ekipa, puno smeha i grudvanje na vrhu. I polomljena kašika dok sam pokušavala da izvrtim poslednje ostatke nutele iz tegle.

BiH, Sarajevo – Više puta ove godine, kao i prethodnih. Uglavnom službeno. Ali napravim prostora i za privatna druženja. Sa Sarajlijama nikad nije dosadno.

GRČKA, Olimp – Drugi pokušaj za odlazak na čajanku kod Zevsa.  I uspeh. Stefani i Mitikas „u cugu“, posle spuštanje u Prioni. Naveče kupanje u moru. Pomeranje vlastitih granica.

HRVATSKA, Šolta – Zamalo ostala na ulici, na kraju je sve ispalo OK. Sunce pržilo kao nikad, pa sam se iz mora uglavnom katapultirala u hladovinu. Nikakve granice nisam pomerila, ali sam se bar pošteno najela smokava.

CRNA GORA, Durmitor – Planina s kojom se „šmekam“ još od upoznavanja. Sviđanje je obostrano.  Ovaj put uspon na Minin bogaz. Na Žabljaku uživanje u borovnicama i malinama kod lokalnih prodavaca.

LIBAN – Moje „najopasnije“ putovanje do sada. Došla skoro do granice sa Sirijom. Putovanje me nateralo da se bolje upoznam sa problematikom Bliskog istoka. Upoznala neke nove, zanimljive ljude.


U sledećoj godini se radujem novim životnim lekcijama, novim geografskim širinama, kao i ljudima koji će ući u moj život. A one koji su već tu ne dam nikom.

Svima vama u 2018. želim puno novih pečata u pasošima. Živ(j)eli!

Ostavite svoj komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Powered by WordPress.com.

Up ↑