MAROKO – Sve te čudesne boje (II deo)

Prvi deo putopisa pročitajte ovde

MARAKEŠ

Polazna tačka za obilazak Marakeša je glavni trg Djemaa el-Fna. To je jedna košnica svega i svačega, i prilično ga je teško dočarati. U toku dana je više kao pijaca, u toku noći postaje mesto za izlazak. Tada se manje grupe „umetnika“ okupljaju i izvode neki performans, sviraju, plešu, izvode akrobatske elemente. A vi pratite ono što vam se u datom momentu najviše svidi. Naravno, očekuje se, ako ste turista, da nakon praćenja izvedbe „počastite“ performere.  Naveče se pijačni deo pretvara u neku vrsta restorana, više javna menza na otvorenom. Uz to, u svako doba dana tu su: frulaši sa kobrama, krotitelji  majmuna, proročice sudbine , devojke koje vam prave jednokratne tetovaže u marokanskom stilu (ni ja nisam odolela), trojica čikica koji su na sebe natovarili sve što su našli kod kuće pa vrebaju turiste kako bi za slikanje s njima iskamčili koji dinar (dirham). Zatim prodavci plodova kaktusa koji vam ih na licu mesta ogule i posluže. Ovo obavezno da probate, odličnog je ukusa. Pa štandovi sa raznim vrstama voća koje vam cede na licu mesta i prodaju kao vrlo ukusan sok. I onda u sred svega toga projuri neko na staromodnom  motoru ili prođe klasična kočija sa dva konja. Okolo trga su „pravi„ restorani.

Tradicionalna tehnika iscrtavanja ruku
Džamija Koutoubia iz XII veka
Suvo voće u neograničenim količinama
Začini izloženi na zanimljiv način

Kao totalni kontrast trgu jeste botanička bašta Jardin Majorelle. Baštu je osnovao francuski slikar Jacques Majorelle,  a od 1947. je otvorena za javnost. Nakon njegove smrti bašta je pala u zaborav sve do 1980. kada je preuzeo čuveni kreator Ives Saint Laurent, proširio, obnovio i otvorio muzej berberske kulture. Ovaj pravi mali raj tropskog bilja trenutno je pod upravom Fondacije Pierre Berge-Ives Saint Laurent. Osim prijatne atmosfere koju stvara hladovina, ceo prostor je u jarkim bojama, tako tipičnim za Maroko. Sve deluje nekako smireno i opuštajuće (i pored mnogo turista) i sve lepo miriše. Nije mi se izlazilo nazad u vrevu Marakeša.

OSTALE ZNAMENITOSTI

U Maroku nikako nemojte da zaobiđete velelepnu džamiju Hasana II u Kazablanci, koja se nalazi na samoj obali Atlantskog okeana. Jedna je među deset najvećih na svetu u koju staje neverovatnih 25 000 vernika, dok je njen minaret  sa 210 metara najviši na svetu. Ali nije samo njena veličina grandiozna, nego i njena ornamentika i to u mermeru. Krov od neverovatnih 1000 tona se leti otvara kako bi vernici mogli da obavljaju molitvu pod zvezdanim nebom. Prostor oko džamije je takođe ogroman i pruža priliku za dokolicu lokalnom stanovništvu, od čega je meni najinteresantnije bilo praćenje mišićavih momaka koji odvažno  skaču u ogromne talase okeana,  nemaju opremu za surfovanje, pa talase spremno dočekuju u vodi.

Rabat kao glavni grad je ušminkan, nekako je pola francuski pola afrički, sa arhitekturom koja vas zavodi na svakom ćošku. Poseban doživljaj je medina i u njoj Kazba Udaja sa svojim plavo belim uličicama koje neodoljivo podsećaju na grčka ostrva. I baš tu je najbolje da fotografišete vrata, koja su inače svuda u Maroku jako lepo dekorisana, kao da postoji neki kult vrata. Sama šetnja Rabatom je dovoljna da „upijete“ ovu neverovatnu energiju, ovaj spoj Evrope i Afrike.

Restoran u Rabatu
Muzej savremene umetnosti, Rabat

I još nešto zanimljivo, u Rabatu gradske službe u toku noći peru autobuska stajališta, ali vodom i sapunicom!

Kralj Muhamed V je na čelu države već 17 godina i vrlo je poštovan među običnim svetom. Vidite to po načinu na koji ga spominju i sa kakvim ushićenjem objašnjavaju da je kralj odlučio da finansira ovo ili ono. Kraljev lik se nalazi i na svim novčanicama nacionalne valute, ali i uramljen u bezbrojnim radnjicama u koje smo ulazili. Inače, kralj je potomak Aluitske dinastije koja Marokom vlada od XVII veka.

ATLAS

Ukoliko ste avanturista, onda svakako isplanirajte i šetnju po Atlasu, ili čak uspon na sam vrh Jbel Toubkal visok 4167m, što predstavlja najviši vrh severne Afrike. Početna tačka za uspon na vrh Atlasa je selo Imlil koje se nalazi na 1740 mnv. Ovo je tipično berbersko selo, prilično siromašno; u celoj regiji uspevaju samo orasi i jabuke. Poslednjih godina lokalno stanovništo profitira od planinskog turizma. Osnovno sredstvo kretanja su mule, a za 10 ili 20 evra će vam poneti rančeve do planinarskog doma na 3200 nmv. Ili čak i vas.

Obronci Atlasa

Ukoliko se ipak opredelite da vlastitim nogama dođete, prvo do planinarskog doma, a zatim i do samog vrha, treba da znate da uspon nije tehnički zahtevan i većim delom postoji jasno vidljiva staza. Računajte na to da je, ako idete u oktobru,  temperatura na vrhu oko -5 stepeni sa retkim snegom, dok je u isto vreme u Imlilu između 15 i 20 stepeni.

Na putu ka vrhu postoji nekoliko punktova na kojima možete za 1 evro da popijete čašu sveže ceđene narandže. U mojoj čaši je bilo 5 manjih narandži i da nisam svojim očima gledala zaklela bih se da je u čašu stavljen šećer. Sok je bio neverovatno sladak.

Imlil je poznat i po tome što je čuveni film „Sedam godina na Tibetu“  sniman upravo u njegovoj okolini. A prošli smo i pored hotela u kojem je u toku snimanja boravio Bred Pit lično.

I ZA KRAJ

Činilo mi se na momente da Maroko izaziva, da ne dozvoljava da se opustiš, nego se stalno trudi da te održi „budnim“.  A ako ste željni upoznavanja novih svetova, onda je takav tretman dobrodošao.

Ja ću mu se jednog dana svakako vratiti… Ima tu još dosta da se vidi.

Najviši vrh Atlasa Jbel Toubkal, 4167m

Uspon na Atlas u organizaciji PSD Kopaonik, vodič Nikola Stevanović

Putopis objavljen u Bazar-u u januaru 2017.

Ostavite svoj komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Powered by WordPress.com.

Up ↑