London viđen očima žene sa Balkana

Putovanje u London se može nazvati putovanjem u centar sveta. Nije baš geografski na toj poziciji, ali je close enough. Ima grinički meridijan. A činjenica je da je nekad bio i prestonica polovine sveta, svega onog što su Englezi stavili pod svoju krunu. Danas je to megapolis, biznis centar.  Ima čak šest komercijalnih aerodroma i najstariji metro sistem u svetu. Grad je sa najviše parkova u Evropi u odnosu na površinu i destinacija sa vodećim brojem međunarodnih ulaganja.  Ima najveći broj visokoobrazovnih instituta, a oko 300 jezika se korisiti na širem području grada… Od svih ovih “naj“ ja bih izdvojila:

1. EKOLOGIJA

Imajući u vidu veličinu grada, ali i broj imigranata i turista, grad je iznenađujuće čist. Možda bi neki Švajcarac tu i tamo našao neke zamerke, ali iz mog ugla, grad zaslužuje čistu desetku.

Briga o prirodi me je oduševila. Bez obzira na stepen urbanizacije postoji ta bliska veza sa prirodom, nenametljiva, a vrlo jaka. Deluje da je broj veverica, pataka, pelikana i sličnih dvonožaca u parkovima direktno proporcionalan rastu broja stanovnika. Hajd park je najveća zelena površina od 140 hektara, a vredi pomenuti i Ridžent park i Sent Džejms park, da ne navodim ostalih dvadesetak. Pored toga, London je 2019. godine postao prvi grad – nacionalni park na svetu, sa ciljem promovisanja zelenijeg, čistijeg grada, ugodnijeg za život svojih stanovnika. Cilj organizacije koja je inicirala ovaj projekat je da do 2025. godine uključi 25 svetskih gradova u projekat. To je podrazumevalo sadnju dodatnih 150.000 stabala, kao i ozbiljan rad na unapređenju zelenih površina. Bravo za London!

putovanje u London parkovi
Sent Džejms park

Oko 2,5 miliona vozila je registrovano u Londonu, a vazduh ne trpi zbog toga! Niti sam ga videla, niti osetila, što je merilo kvaliteta, bar donekle. Neko ko dolazi sa Balkana, posebno ove zime, odmah registruje ovu pojavu za koju postoji objašnjenje. Ceo grad je takozvana LEZ oblast (Low Emission Zone) ili u prevodu zona sa niskim nivoom ispuštanja štetnih materija (koje nastaju od vozila na dizel pogon) i važi za komercijalna vozila. Postoji i zona sa ultra niskim nivoom ispuštanja štetnih materija (ULEZ) koja važi za sva vozila u centralnom delu Londona. Ukoliko motor vašeg automobila nije po standardima (a na starijim vozilima uglavnom nije), a ipak vozite kroz centar grada, platićete kaznu od 80 funti. Gradske vlasti planiraju da u 2020. godini prošire površinu grada koju će pokrivati ULEZ zona.

putovanje u london
putovanje u london  eye

2. KULTURA

Usudila bih se da kažem da je London i kulturni centar sveta. Broj muzeja i galerija je impresivan – a da bi se dobila predstava o tome koliko ih je postoji veb stranica sa spiskom “50 najboljih muzeja i galerija u Londonu.” Inače ih je mnogo više. I pri tom je ulaz u većinu besplatan. How cool is that!

Možda je najvažnije pomenuti British Museum, osnovan još 1753. godine, koji broji oko 8 miliona eksponata, pa danas spada u najsveobuhvatnije muzejske kolekcije. Njegov fundus sadrži predmete od praistorije pa do modernog doba, podrazumeva se – iz celog sveta. Mnogi će reći: “Logično! Kad su Englezi osvajali sve što se dalo osvojiti i iz pokorenih krajeva konfiskovali umetničke i upotrebne predmete.”  

Mene je posebno privukao stari Egipat i tu sam se najduže zadržala. Ostala sam zapanjena brojem egipatskih kamenih spomenika, mumiija i sarkofaga, koji su hronološki izloženi po periodu i kraljevstvu kojem su pripadali. “Možda ipak malo previše Egipta u Londonu,” pomislila sam. Kasnije sam saznala da muzej poseduje najveću zbirku egipatskih antikviteta izvan Egipta, oko sto hiljada, ali da veliki deo nije ni izložen. Jedan od predmeta koji stvara najviše kontroverze jeste kamen iz Rozete koji je važan jer su na osnovu njega prvi put dešifrovani hijeroglifi. Egipćani potražuju ovaj značajan istorijski spomenik, kao i neke druge. I nije Egipat jedina zemlja koja želi svoje eksponate nazad, Kina prednjači u ovim zahtevima. Postoje i organizacije koje su formirane sa ciljem vraćanja određenih eksponata u zemlje iz kojih su odneseni. Ostaje da se vidi da li će u ovim međunarodnim sporovima presudnu ulogu igrati moć, odnosno novac.

British museum
putovanje u london british museum
Egipatski eksponati

3. ŠOPING

Čuvena šoping zona u Londonu je Oxford street, ulica dugačka skoro 2 km, sa obe strane opkoljena radnjama poznatih brendova koju dnevno poseti i do pola miliona ljudi! Kakva je to kupovina, my dear!  U periodu pred Božić prelepo je okićena i sve poprima svečanu notu. Onda je lakše i da se svečano troši novac.

Kad smo kod trošenja novca, red je da spomenem i Harods, jednu od najpoznatijih robnih kuća na svetu. Harods je pre devet godina prodat državnom fondu iz Katara, koji je uspešno nastavio da vodi ovu oazu luksuza. Pre njih, Harods je bio u vlasništvu Egipćanina Mohameda el Fajeda, što se vidi i po nekim delovima robne kuće koji više liče na egipatske faraonske hramove. Ovde može da se pazari sve – od igle do lokomotive, upakovano u luksuz, za moj ukus pomalo kičast. Objekat, koji je sagrađen pre 170 godina, ima sedam spratova sa jako puno obezbeđenja i strogim pravilima kako možete biti obučeni i šta možete uneti (malo veći ranac na primer, nije dozvoljen). Ali Harods je institucija i tako nešto sam očekivala. Tamno zelena kesa u koju vam pakuju kupljeni artikal skriva ime brenda koji ste papreno platili. Ali ovde brend i nije bitan, Harods je brend.

putovanje u london oxford street
Oxford street
putovanje u london harods
Harods
Unutrašnjost robne kuće

PUTOVANJE U LONDON – još malo detalja

Čak sam i u školi učila da u Engleskoj stalno pada kiša, da su Englezi pomalo uštogljeni, da je Big Ben glavni simbol Londona, a jedan od obaveznih rituala je ispijanje čaja u pet. Izgleda da sam baš davno išla u školu, jer…  Pet dana početkom decembra nije pala ni kap kiše, uglavnom je sijalo sunce. Nisam primetila uštogljenost kod lokalnog stanovništva, pre bih rekla da su bili duhoviti. Big Ben je i dalje tu, ali ga renoviraju, pa se vide samo skele i paravani, a čaj u pet je ostao samo kao simbol engleskog visokog društva. Ima čaja i sada, ali mi deluje da Englezi više vole pivo. Cheers!

Bogatstvo se ne pokazuje kao kod nas na Balkanu. Nije nužno da ti na čelu piše koliki bankovni račun imaš. Kuće imućnih Engleza jednostavno su dekorisane crvenim ili belim ciglama. Nikave lavove i labudove, a ni rimske kolonade ne videh, a novogodišnje ukrase uglavnom čine bele lampice koje svetlucaju po celu noć. Skromno, a vrlo efektno. Indeed.

Gradski prevoz, posebno metro, koriste i oni koji žive sasvim pristojno i imaju vlastite automobile, jer tako je i jednostavnije i brže.

Svetski mega centar nije jeftin. Primera radi, karta za četri dana za gradski prevoz košta 50 evra, pivo u pabu od 6 evra pa naviše, taxi je u proseku 40 evra. Vožnja u panoramskom točku “London eye” je 47 evra, odlazak na poslednji sprat zgrade “Shard” (najviše u Londonu) je 23 evra, dok je ulazak u bolji noćni klub 30 evra.

putovanje u london
putovanje u london parlament

U gradu je sve organizovano na neki neorganizovan način. To se posebno primeti u podzemnoj železnici koja svaki dan preveze oko dva miliona ljudi. Na pokretnim stepenicama za ulaz/izlaz iz podzemne železnice uvek svi stoje sa desne strane, jedan za drugim, a levu stranu ostavljaju slobodnu da oni koji žure mogu da prođu. Vozovi u podzemnoj, iako nisu novi izgledaju uredno, uglavnom bez grafita po zidovima, sa sedištima sa kojih niko nije pokidao platno, niti je bilo pokušaja paljenja istih. I kad su najveće gužve nisam primetila da neko psuje, da se namerno gura ili neće da ustane ako je ušao roditelj sa malim detetom.  

I ono najvažnije za kraj – London je dom 9 miliona duša. Nacije, religije i boje kože sa svih mogućih meridijana, isprepletane na dnevnom nivou do te mere, da sam tokom pet dana boravka ručala/večerala japansku, libansku, tajlandsku i kinesku kuhinju, a na ulici se sudarala sa Arapima, Nigerijcima, Indonežanima, Peruancima, Portugalcima…  Ako niste šovinista, onda ćete prirodno osećati da ovde pripadate. A ako jeste – nemojte ni dolaziti u London, nije za vas.

Ako vam se svidela ova priča, pogledajte i onu o Beču.

6 thoughts on “London viđen očima žene sa Balkana

Add yours

  1. Sjajan tekst. Osjećao sam se kao da sam u Londonu, i sada osjećam da moram da ga posjetim uskoro.

  2. London je sve, samo nije cist, smeca na svakom koraku.. Neretko mozete naici i na bacen dvosjed kraj puta..

    1. Moguće da neki delovi nisu čisti. Ono što sam ja obišla je onako kako sam i opisala. Dakle, nije savršeno, ali puno bolje nego kod nas. Pozdrav 🧡

Ostavite svoj komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Powered by WordPress.com.

Up ↑