Libanska kuhinja

Nisam neki veliki gurman i uglavnom ne pišem o kuvanju, ali me zaintrigirala hrana u Libanu. Možda zato što je uglavnom lagana i zdrava, kakvu ja volim. Dobro, nije baš sve zdravo. A jedem ja i nezdravo, da ne bude zabune. 🙂

Elem, ukratko ću da vam predstavim osnove njihove kuhinje.

PREDJELO

Predjelo se u arapskom svetu zove mezze (zvuči poznato?). U Libanu ga čine male porcije raznih salata, namaza i grickalica i deluje vrlo živopisno zbog boja i mirisa. Kada je više ljudi za stolom običaj je da svako uzme po malo iz svake činije. Ima nešto vrlo prisno u ovom ritualu.

PITA HLEB  – Osnova za mnoga jela, posebno namaze i salate. Na sto vam ga donose u prozirnim plastičnim vrećicama. Nije ništa posebno – brašno, so i voda, ali je neophodan asistent u ostatku libanskog obroka.

NAMAZI – Najpoznatiji namaz je humus koji je zadnjih godina postao vrlo popularan i kod nas, a pravi se od leblebija i paste od susama. Drugi,  nama manje poznati namazi su baba ghanoush i moutabal. I jedan i drugi u svojoj osnovi imaju patlidžan, razlika je u ostalim dodacima. Moutabal sadrži susam pastu, dok baba ghanoush sadrži seckano povrće. Ovo nije sve, namaza ima još ali ne bih da vas dalje zbunjujem.

libanska hrana humus
Humus
Baba ghanoush

Moram napomenuti da smo moja cimerka iz Zagreba i ja prvo veče imale ozbiljnu diskusiju oko toga od čega se pravi humus. Ona je uporno tvrdila da je od slanutka, a ja da je od leblebija. Bile smo vrlo srčane u diskusiji, dok nismo shvatile da pričamo o istoj stvari samo u hrvatskoj i srpskoj varijanti. 🙂

SALATA i nije neko posebno jelo, svako može da stavi šta god u činiju i dobije neku salatu. Međutim, tabbouleh mi je otkriće. Osnova salate je peršun. Mnooogo peršuna. Uz još neke dodatke poput bulgura, nane, luka i dr. I ova mi je definitivno omiljena. Bulgur se dobija preradom pšenice i dosta se koristi u kuhinjama zemalja Bliskog istoka.

Fattoush je još jedna salata vrlo popularna u Libanu. Dosta svežeg povrća uz prepečeni pita hleb, sok od nara i ostale „tajne“ sastojke. Vrlo ukusna.

Najčešće sam jela pita hleb preko kojeg bih namazala moutabal, dodala salatu i urolala kao tortilju. Yummy!

libanska salata tabuleh
Tabbouleh
Fattoush

FALAFEL su pržene okruglice od leblebija i povrća koje postaju sve traženije i kod nas. One mogu biti fin dodatak predjelu, taman toliko da kad stigne glavno jelo ne možeš više ni da zineš.

MESO

Shawarma je libanski giros za koji koriste razne vrste mesa – piletinu, jagnjetinu, govedinu, ćuretinu. Shawarma sendvič je česta opcija „za poneti“, jednostavno se giros meso uvije u pitahleb, zajedno sa povrćem.  U novije vreme služe i pomfrit sa girosom.

libanski giros

Kibeh su okruglice od telećeg mesa, bulgura, oraha i začina. Neobična kombinacija koja je prijala mom nepcu.

libanska hrana mleveno meso

Kafta je mleveno meso sa začinima koje se priprema prženjem, pečenjem ili grilovanjem. Podseća na naše roštiljsko meso i na kraju izgleda kao šiš ćevapi ili ćufte. I ukus je sličan.

SLATKIŠI

Baklava je i ovde jedna od osnovnih poslastica i prave je sa raznim dodacima, najčešće pistacijama ili lešnicima. Standardno dobre. Mom prijatelju Libancu se nije svidela opaska o odličnoj turskoj baklavi koju sam probala pre par godina. Nacionalni ponos je proradio. Nisam mu dalje pominjala mlađe sestre bliskoistočnih baklava koje se uspešno prave (i konzumiraju) na Balkanu.

baklava u libanu

Mahalabi je libanski puding koji se pravi od ukuvane slatke pavlake sa sirupom od ruže i karamel krema.

Libanci imaju i dosta prodavnica u kojima prodaju slatkiše rinfuzno. Toliko raznih oblika, boja, tekstura… Napraviti odabir za kupovinu predstavlja ozbiljan izazov. Pogotovo što nisam znala šta je kakvog ukusa. Ali sad mogu da kažem da je većina odlična. I mali savet kod kupovine ovih šećernih delicija – postoji razlog zašto su neke skuplje od drugih. 😉

libanski slatkisi

PIĆE

Pivo im je standardno dobro. Imaju nekoliko brendova koji su ili u vlasništvu svetski poznatih kompanija poput Heineken-a ili su lokalne proizvodnje.

O vinima sam već pisala. Liban ima dugogodišnju tradiciju i ozbiljnu proizvodnju ovog pića bogova. Za najbolji efekat otići na degustaciju u neku od lokalnih vinarija.

Arak je nacionalna rakija koja se pravi od anisa i sličnog je ukusa kao grčki uzo (ako niste pili uzo, zanemarite komentar). Kada se razblaži sa vodom ili ledom postaje beo. Nijedno ozbiljno mezze u Libanu ne počinje bez araka. Da li opet zvuči poznato?

Za više informacija o Libanu kliknite ovde.

6 thoughts on “Libanska kuhinja

Add yours

  1. a taman sam posetu libana gurnula malo niže na spisak želja, kad ono, nalete mi ovaj link :)… baš si lepo to sve opisala i poredjala :)… je l imaš možda neku preporuku za smeštaj ili oprobavanje specijalieta? 🙂

  2. Hvala Gogo. Ima na ovom blogu puno detaljniji tekst o Libanu, ako budeš želela da čitaš.
    Kod smeštaja zavisi koji si tip turiste – jeftinija varijanta ili malo skuplja. Ili najskuplja. 🙂 Za više detalja mi piši na mail priceizkofera@gmail.com

Ostavite svoj komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Powered by WordPress.com.

Up ↑