Kučajske planine – Južni Kučaj

Kučajske planine se nalaze u istočnoj Srbiji i pripadaju Karpatsko-balkanskom planinskom sistemu. Zauzimaju ogromno prostranstvo oivičeno obalama Morave, Crnog Timoka i Zlotske reke, a pružaju se čak do Đerdapa i Dunava.

Planine su kraškog porekla, pa samim tim ima dosta pećina, jama i vodopada. Bogate su vodom. Ipak, ono što najviše privlači pažnju jesu netaknuta priroda i divljina.

Kroz pojmove i fotografije delim sa vama svoje impresije jednog majskog dana provedenog na Južnom Kučaju.

Bačije

Najkraće objašnjenje je da su to kučajski katuni. Dakle, „kuće“ sklepane od greda, cerada i letvi koje se koriste za smeštaj tokom leta, dok njihovi vlasnici čuvaju stada ovaca i krava, i prave sir i surutku. Pošto se do ovih livada može doći autom, pa se materijal za gradnju ne mora dovlačiti na konjima,  očekivala sam da bačije izgledaju malo „našminkanije.“

Pečenje kreča

Ova stara metoda za dobijanje kreča polako se zaboravlja, ali još uvek je prisutna u pojednim delovima Srbije, pa i na Kučaju. Kako se peče kreč? Prvo se napravi  krečana koja može da bude od kamena ili cigle. Iznutra se obloži krečnjakom izlomljenim u manje delove, koji se slažu u luk, a u sredinu se ubace pozamašni komadi drveta koji se zapale i lože od 36 do 48 sati. Mnogo drveta je potrebno za ovaj proces, jer je cilj da se postigne visoka temperatura  da bi se krečnjak zapalio na oko 1700 stepeni celzijusa.

Nakon toga, potrebno je još 12 sati da se krečana ohladi, a kreč bio spreman za dalju upotrebu. Sva vlaga iz kamena mora da ispari. Od 100 kg krečnjaka se dobije nešto više od 30 kg živog kreča.

Vodopad Prskalo

Vrlo je neobičan jer deluje kao kamena skulptura visoka 15 metara.  Tačnije, može se reći da je to stena nastala od naslaga koje su se taložile vekovima.  Voda teče uskim kanalom  po samom vrhu i obrušava se sa isturenog dela stene. Nema je mnogo,  ali nikada ne presuši. Kaplje pomalo i sa strane, usled čega se formirao pojas raznobojne mahovine nalik nekom apstraktnom tepihu.  

Vodopadu se može prići lošim makadmskim putem koji tokom nekih meseci čak nije ni prohodan. Do njega se može doći i peške sa druge strane.  Za to je potrebno oko 3,5 sata hoda, a neposredno pre vodopada neophodno je da se spustite niz strmu padinu. Činjenica da ovom vodopadu nije lako prići čini ga još atraktivnijim.

Smrčak

Pečurka koja važi za jako ukusnu i jako skupu. Jedan kilogram suvog smrčka košta i više od 100 evra. Na cenu utiče njen lep ukus i dejstvo koje ima na zdravlje – sadrži mnogo antioksidanasa , čisti jetru, a povoljno deluje i na kardiovaskularni sistem. Na našim planinama se mogu naći u proleće, a njena šupljikava „kapa“  i boje slične boji zemlje čine je skoro  neprimetnom. Moram priznati da mi je ovo bio prvi susret  sa smrčkom, a činjenica da sam potpuno slučajno nabasala na porodicu istih dodatno je doprinela mom uzbuđenju.  Drugom prilikom ću vam odati ovu tajnu lokaciju.  🙂

Jorgovani

Ako obilazite ovaj kraj u maju, onda se spremite na još jedno lepo iznenađenje u vidu brojnih porodica jorgovana, koji divno mirišu. Nalaze se duž grebena, baš na ivici, kako biste dodatno uživali u vidikovcima koji se prostiru u nedogled.

kučajske planine
kučajske planine

Šume

Južni Kučaj je izuzetno bogat šumama, posebno bukovim. One predstavljaju ozbiljan kompleks zelenih pluća. Pojedino drveće staro je i po nekoliko stotina godina, a pored bukve prisutan je i hrast, grab i jasen, kao i četinari.

Znajući ovo, nisam bila iznenađena kad sam ušetala u pravu čarobnu šumu i poželela da ostanem u njoj duže nego što je za taj dan bilo predviđeno.

kučajske planine
kučajske planine
kučajske planine

Visoravni

Velika Brezovica je tek jedna od mnogih visoravni na Kučaju, ali svakako jedna od najimpresivnijih. Ova ogromna  livada dužine 4 kilometra, uokvirena uzvišenjima i šumom, je zapravo kraška uvala. S proleća oživi zahvaljujući pojedincima koji borave u gorepomenutim bačijama i koji  livadu koriste za ispašu stoke.  

Potoci

Planina je bogata vodom, pa se tokom šetnje po južnom Kučaju često nailazi na vodopade, potoke i rečice. Ono što je važno jeste da je  voda čista, za sada nezagađena ljudskim delovanjem. Sasvim je prirodno da kad naiđete na neki potok, kleknete, zahvatite vodu rukama i napijete se. Postoje planovi da se neke reke „pretoče“ u cevi i izgleda da je to već počelo da se ostvaruje. Nadajmo se da će razum ipak prevladati  i da se čovek više neće mešati u prirodu.

Kučajske planine možete da obiđete u organizaciji PSK Pobeda, vodič Zoran Soko Kovljenić

Ako vam se svidela ova priča, možete da pogledate i kako je izgledao uspon na Musalu u Bugarskoj. Za link kliknite OVDE.

Ostavite svoj komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Powered by WordPress.com.

Up ↑