KUBA posle Kastra

„Na Kubu moraš da odeš dok je Kastro živ“ je rečenica koju sam često imala priliku da čujem od zaljubljenika u ovu karipsku zemlju. Obično su kao razlog navodili ubrzani nestanak zaostavština komunizma i posledica ekonomskog embarga pod kojim se Kuba nalazi još od 1961. godine.

Mene je zaintrigiralo na koji način i šta to može da se promeni a čega se turisti pribojavaju.

I šta ako ja na Kubu odem nakon toga?

Kuba je danas definitivno siromašna zemlja, ili još preciznije, ljudi su siromašni. To je ono što se prvo primeti i što vas zatekne na trenutak. Radnje i dalje izgledaju kao muzeji prošlosti, nema reklama na ulicama, a garderoba je isključivo kineska i može da se nađe ono što i kod nas u bilo kojoj kineskoj prodavnici, ali u znatno manjem obimu.

Živi se u kućama koje su otvorene za oči prolaznika, odnosno obično se nalaze uz samu ulicu, a zbog vrućine vrlo retko zatvaraju vrata i žaluzine. Zapanjila me je skoro identična scena u većini domova, kao neki „copy-paste“. Svi imaju po 2-3 stolice za ljuljanje, TV aparat iz prošlog veka, obično neko plastično cveće (živo ne bi preživelo vrućinu), ponekad se i neki svetac ukaže sa zida. Kada padne mrak svi se postroje ispred televizora i prate jedan od pet dostupnih TV kanala. Siromaštvo očigledno sužava broj dostupnih aktivnosti. Omladina se okuplja u gradu na nekim „in“ lokacijama, ali bez ispijanja alkohola koje smo mi navikli da vidimo. Druže se, puštaju muziku i to je to.

Kuba je pod američkim trgovinskim embargom skoro 60 godina, pa njena privreda trpi ogroman pritisak sve ovo vreme. Do sloma Sovjetskog Saveza Kubi je stizala pomoć u robi vredna oko 2 milijarde dolara godišnje, a koja je preko noći presušila 90-ih godina prošlog veka. Nakon toga usledile su godine velike ekonomske krize kada je manjkalo osnovnih životnih potrepština, poput pirinča ili sapuna.

Vlast je, shvativši da je situacija pred kolapsom, delimičnom liberalizacijom privrede omogućila stanovništvu bavljenje privatnim biznisom u izvesnoj meri, poput izdavanja stambenog prostora turistima, taksiranja ili pružanja usluga vodiča. Što ne znači da sada Kubanci dobro žive, nego samo da nisu u katastrofalnim uslovima kakvi su vladali pre 20-ak godina. Školstvo i zdravstvo su im i dalje besplatni, a najugroženije stanovništvo svakog meseca sleduje paket osnovnih potrepština od države, tako da niko ne umire od gladi.

Kubanci su vrlo veseo i dobrodušan narod. Može vam se učiniti drugačije, jer će mnogi pokušati da vam prodaju bilo šta kako bi zaradili koji dinar. Ali ispod te maske za preživljavanjem se krije osoba spremna da vam pomogne u svakom trenutku. Što se tiče sigurnosti – mislim da je Kuba jedna od najsigurnijih zemlja, što takođe dosta govori o tome kakvi su oni ljudi.

Kako se danas živi (preživljava) na Kubi? Odgovor nije jednostavan, zavisi ko vam je sagovornik u datom momentu.  Kubanci koji imaju rodbinu u inostranstvu koja im redovno šalje novac su u najboljem položaju, jer im je omogućeno da putuju van Kube i relativno pristojno žive. Druga grupa bi bili oni koji se bave privatnim biznisom (izdavanje smeštaja, taksiranje ili slične delatnosti koje su usko vezane za turizam). Oni mogu da zarade pristojnu sumu novca za kubanske prilike, iako nisu zanemarljive takse koje moraju da plate državi.

Najviše je ipak onih koji ne spadaju u gore pomenute kategorije. Oni imaju ili redovan posao od kojeg zarade oko 20 evra mesečno ili nemaju posao uopšte. Da bi eventualno izvadili pasoš moraju da izdvoje 100 evra što predstavlja nemoguću misiju. A o kupovini avio karte do neke zemlje da i ne pričamo. Dakle, nikom nije zabranjeno da napusti Kubu legalno, ali zbog visokih cena uglavnom je nemoguće najvećem broju Kubanaca. A baš ova grupa bi rado da napusti zemlju, posebno mlađi naraštaji. Njihovim očima gledano – jasno je da komunizam podrazumeva jednakost za sve, ali i da su neki malo više jednaki u odnosu na druge.

Jedan simpatični Kubanac u kasnim dvadesetim mi je rekao da nam zavidi, jer naša zemlja nije okružena morem, pa ako moramo negde da idemo – lakše je. A on je vrlo istrajan u nastojanju da potraži bolji život negde preko mora.

HAVANA

Havana se i danas nalazi na must see listi svetskih putnika. Teško je sve obići i doživeti u nekoliko dana jer je u pitanju velegrad sa preko 2 miliona stanovnika, ali neke delove svakako ne treba propustiti. Stara Havana (La Habana Vieja) je početna tačka obilaska većine posetilaca i tu se nalazi najveći broj lokaliteta od značaja za istoriju ove karipske prestonice. Upravo u ovom delu se primećuju i najveći kontrasti, prljave zapuštene ulice koje se čine negostoljubivo, do ušminkanih, pomalo boemskih kvartova, sve na 30 metara udaljenosti. Restorani takođe – ako se malo potrudite naći ćete čiste, moderne, šik restorane sa odličnom hranom i uslugom. Tu negde je ušuškan i čuveni kafić Floridita u kojem je voleo da obitava Ernest Hemingvej i da pijucka svoj omiljeni koktel daikiri. Priča se da je upravo on kumovao samom koktelu. Bronzana statua slavnog pisca se i danas tamo nalazi i jedna je od omiljenih atrakcija za fotografisanje. Podrazumeva se da ovde svratite i da popijete baš daikiri, ali ne očekujte puno od ovog koktela. Za 6 evra dobićete čašu izmrvljenog leda i još nečeg nedefinisanog.

Hotel Nacional je najčuveniji hotel u Havani, otvoren davne 1930. koji i danas privlači veliku pažnju. Ne možda više zbog svog izgleda, koliko zbog istorije koja se tu odigravala i slavnih ličnosti koje su ga posetile; od Frenka Sinatre i Kevina Kostnera do Vladimira Putina i Fransoa Olanda. Ovaj lokalitet je poznat i zbog događaja iz 1962. vezanih za jednu od najnapetiji epizoda hladnog rata, kada je Sovjetski Savez postavio 36 nuklearnih projektila na Kubi usmerenih ka SAD-u. Nakon što je SAD obećala da neće izvršiti invaziju na Kubu, projektili su povučeni (mada se priča da Amerikanci nikad nisu do kraja bili sigurni da Kastro možda nije zadržao neki). U to vreme je ispod hotela iskopan sistem tunela koji danas služe kao muzej posvećen hladnom ratu, a u doba krize su korišćeni za špijuniranje Amerike, sa originalnim periskopom koji se i danas tamo nalazi. Hotel se nalazi na uzvišenju pored okeana, a nakon časa istorije njegova terasa postaje odlična lokacija za sumiranje utisaka na poslepodnevnom suncu, uz hladno kubansko pivo.

Deo Havane koji se izdvaja od ostalih je Miramar, što bi se moglo opisati kao kubansko Dedinje. Mirne ulice sa drvoredima sakrivaju ušuškane vile rađene u različitim stilovima živog kolorita. Većina je bila u posedu bogataša u doba Batistinog režima, ali su kasnije nacionalizovane, pa su danas tamo uglavnom ambasade ili sedišta ministarstava i državnih tela. Vredelo je nekoliko sati „potrošiti“ na ovaj luksuzni kutak Havane i osetiti i drugo lice grada.

Posebnu poslasticu u Havani predstavlja F.A.C. (Fabrika kubanske umetnosti) koja se nalazi u kvartu Vedado.  F.A.C. je mesto koje toplo preporučujem ukoliko ste u gradu duže od 2 dana. Prostorije nekadašnje fabrike ulja pretvorene su u prostor na 3 etaže u kojem se izlažu dela mladih kubanskih umetnika, organizuju škole plesa, pozorišne radionice ili koncerti različitih muzičkih pravaca. Na celom prostoru vlada opuštena, kosmopolitska atmosfera, a moguće je da po povoljnim cenama kupite piće ili laganu hranu i provedete jedno kvalitetno veče.

I na kraju, ako plešete salsu, ili bar želite da probate, klub 1830 je dobro mesto za posetiti. Idealna pozicija uz more, na ogromnoj terasi, uz kubanske instruktore plesa, pruža mogućnost dobrog provoda do ranih jutarnjih časova.

TRINIDAD

Trinidad je stari kolonijalni grad pod zaštitom UNESCO-a koji pruža jedinstven ugođaj varoši iz XIX veka. Šetnja njegovim ulicama vas u potpunosti vraća u neko drugo vreme, pa imate osećaj da ste u scenografiji za neki stari film.

Grad nije veliki (oko 60 000 stanovnika), te ga je relativno lako obići. Većina ulica je kaldrmisana, ne postoje višespratne zgrade, nego isključivo kuće sa maksimalno dva sprata. Kuće su živih boja, sve su i dalje u kolonijalnom stilu. Privatni smeštaj se nudi upravo u ovakvim kućama, poznatiji kao casa particular. Porodice koje se opredele za izdavanje jedne ili dve sobe ostvaruju značajan izvor prihoda. Ukoliko odsednete u ovom smeštaju (noćenje u dvokrevetnoj sobi je oko 25 eur) najbolje je da se tu pretplatite i na hranu, jer ćete u potpunosti osetiti njihov način života, a dobićete kvalitetne i cenovno povoljne obroke.

U obilasku grada nemojte zaobići Istorijski muzej, tačnije njegov zvonik. Popnite se uskim stepenicama do vrha zvonika i uživajte u pogledu na krovove Trinidada i njegovu okolinu.

Mnoštvo malih zanatskih radnji i galerija daje mogućnost za kupovinu suvenira, a nakon što se spusti mrak dovoljno je da izađete na centralno gradsko mesto pored Casa de la Musica, da sednete na široke stepenice, poručite piće i uživate u salsa ritmu.

Okolina Trinidada obiluje mestima za izlete, samo je pitanje vremena i novca za koji da se opredelite. Jedan od većih nacionlanih parkova je Topes de Collantes koji se nalazi na 20-ak kilometara od grada. Obiluje tropskim šumama, vodopadima, slatkovodnim jezerima, stazama za treking. Stanište je biljnog i životinjskog sveta karakterističnog za tropski pojas. Ukoliko imate sreće primetićete u krošnjama drveća i tocororo, nacionalnu pticu Kube koja ima perje u bojama kubanske zastave, a simbol je slobode kubanskog naroda, jer ptica umire ukoliko je stavite u kavez.

Ovo je jedna od tri regije na Kubi koja je poznata i po proizvodnji kafe. Tipičnih plantaža kafe kakve se mogu videti u Kolumbiji ili Brazilu nema. Kafa se obično uzgaja na visinama od oko 800-1000 mnv, i to u šumama na strmim planinskim obroncima. Stablo kafe se sadi u senci drveća,  kako bi u toku dana stabljike kafe bile zaštićene od jakog sunca, dok u toku noći drveće skuplja svoje listove i omogućuje prolazak neophodne vlage. Proces prerade kafe je i dalje tradicionalan, a mali proizvođači zavise mnogo od prirodnih uslova, pojave štetočina i sl. Cene po kojim država otkupljuje kafu od proizvođača su predefinisane i uglavnom vrlo male.

Kafa je sve do 1961. godine imala značajan udeo u izvozu ove zemlje, nakon čega je došlo do postepenog odumiranja ove poljoprivredne grane. Zadnjih godina vlast se trudi da ponovo oživi izvoz prodajući kafu kao organsku nekim evropskim zemljama i Japanu. To je i dalje mali deo količina koje su odlazile na svetsko tržište sredinom prošlog veka.

ŠTA NERVIRA NA KUBI

Kubanci su definitivno u svađi sa toalet papirom i sapunom u javnim toaletima. Ulaz se uvek naplaćuje, čak i u nekim restoranima(tarifa ne postoji, nego koliko daš), ali to vam ne garantuje da ćete tamo zateći sve što treba. Obično gospođa na ulazu u WC iscepka toalet papir i da vam količinu za koju ona smatra da je dovoljna (šta god vi planirate tamo da radite). Ostalo je na vama da se snađete. A u obilasku Kube stalno morate da koristite javne toalete, pa nije ni zanemarljiva suma novca koju tamo ostavite. Jer obično nemate sitne kovanice, pa ode čitav CUC (= 1 EUR) za jednu malu nuždu.

Druga iritirajuća stvar jesu redovi. Ukoliko planirate da kupite karticu za internet ili da razmenite novac – naoružajte se strpljenjem. Jer morate u red koji se formira ispred radnje i „sleduje“ vam oko sat – sat i po vremena čekanja.

Kod Kubanaca, inače, nema žurbe, njima je taj pojam stran. Sve radnje su usporene. Ukoliko konobaru objasnite da vam hitno donese račun jer kasnite na autobus, to ga neće ubrzati ni za nano sekundu. Bolje se nemojte nervirati. Nema žurbe. Čak mi je jedan Kubanac na srpskom rekao „samo polako“.

CAYO LARGO

Odlazak na Kubu samo zbog sunčanja i brčkanja u moru je veliki propust, kao što je još veći propust otići na Kubu, a ne posetiti bar neke dragulje kojima obiluje njena obala. Priroda je bila vrlo izdašna, pa tirkizno more, bele plaže i palme nadvijene nad morem su slika koja se često viđa na Kubi.

Topla preporuka za posetu je Cayo Largo koji se nalazi u Karipskom moru na oko 80 km južno od kubanske obale. Cayo predstavlja manje peščano ostrvo (ili skup više njih) i ima ih dosta uz obale Kube, a poznatiji su Cayo Blanco, Cayo Santa Maria, Cayo Coco, Cayo Largo.

Na Cayo Largo se stiže nakon polučasovnog leta iz Havane. Ostrvo je dugačko 28 km i samo 3 km široko. Na ostrvu nema stalnih stanovnika (sem ptica i iguana), ali ima dosta sezonskih radnika zaposlenih u turističkom sektoru. Radnici borave po 20 dana na ostrvu, a onda se vraćaju porodicama sledećih 10 dana, pa opet ispočetka. Za smeštaj turista u ponudi su hoteli ili bungalovi, a agencije organizuju i jednodnevne izlete iz Havane ili Varadera.

Pored tirkizno plavog mora uz skoro celu obalu, Cayo Largo nudi više mogućnosti za sadržajan „morski“ odmor. Ukoliko ste ljubitelj ronjenja nikako nemojte propustiti ovu aktivnost, jer će vas bogatstvo podvodnog sveta ostaviti bez daha.  Poseta mini ostrvu sa iguanama je avantura za sebe, odnosno prilika da izbliza upoznate ove neobične, a bezopasne gmizavce. A oni su valjda već navikli na pripadnike ljudske vrste, pa se ne uzbuđuju previše na njihovo prisustvo, a poneki primerci se čak odluče i da vam poziraju.  Upoznavanje sa delfinima je obezbeđeno na nekoliko lokacija, gde je uz dresere moguće plivati sa ovim divnim životinjama. I na kraju najbolje – plaža Sirena. Plaža je raj za zaljubljenike u toplo more, beli brašnasti pesak koji je potpuno neverovatan, nepregledne palme, nedostatak gužve. I Pina koladu. Gde ćete više.

TAKSI

Taksi na Kubi može da bude sve što ima više od jednog točka, mogućnosti su raznovrsne. Pored klasičnih žutih taksi automobila, te starih Lada i Moskviča koji se jedva kreću, najviše provoda donosi vožnja u očuvanim američkim automobilima iz 50-ih godina prošlog veka. Posebno u kabriolet varijantama što obavezno treba probati. Često u ovim vozilima možete naći i GPS ili ugrađen klima uređaj, jer su Kubanci naučili šta turisti vole i za šta su spremni da plate 10-15 evra u Havani (a nešto manje u drugim gradovima). Ako ste za nešto romantičniju varijantu onda se odlučite za kočije, a ako želite da probudite seoski duh u sebi birajte zaprežna kola. Za kratke varijante bez uzbrdica odličan je bicikl taksi, jer biciklista na „nožni pogon“ vozi dve osobe.  Ako biste da se prisetite nemačkih ratnih  filmova onda se opredelite za motor sa tri točka. I na kraju za avanturiste – koko taksi. To je nešto što izgleda kao ljuštura od jajeta, poluotvorena, u šta može da se uvuče dvoje ljudi plus vozač. Ili je bar tako predviđeno. Ja se nisam usudila da probam.

LEPTIROVI I UNIFORME

Kuba kao komunistička, jednopartijska država ima jasno uspostavljenu državnu administraciju. U  kojoj su svi uniformisani. Boje uniformi variraju, a najčešća je nijasna oker boje koja deluje prilično odbojno. Donji deo uniforme za dame je po izboru – suknja ili pantalone, a one se uglavnom opredeljuju za ovo prvo, i to u mini, ili češće mikro varijanti. Očigledno da država ne propisuje dužinu odevnih predmeta. Kao nezaobilazan deo uniforme su i crne mrežaste čarape sa raznim dezenima. Očigledno i ovaj deo uniforme nema stroga pravila, pa su na čarapama motivi leptirova, ptica ili cveća.  Kad je već boja uniforme „mrtva“  Kubanke se trude da je ostatkom garderobe ožive i time pokažu svoju vrelu krv i strast za životom. I država ispoštovana, i one zadovoljne.

ZA KRAJ

Stvari se polako menjaju na Kubi zadnjih godina. Ono što je sada novo je značajan broj američkih turista, kojih je realno bilo i pre, samo su na Kubu ulazili preko drugih zemalja. Mene je iznenadila činjenica da sam često bila u prilici da vidim američku zastavu kao deo garderobe (majica, haljina), kao obeležje na taksiju ili kao privezak na lančiću. Biće da neki bez problema izražavaju svoje političke stavove, iako se Amerika smatra najvećim zlom koje je zadesilo ovu zemlju.

U boljim kafićima i restoranima možete da poručite i Coca Colu, Hainniken pivo ili talijansku vodu Toscana. Ili da na ulici vidite novije francuske automobile. Tako da mi priča o embargu nije do kraja jasna. Internet i pametni telefoni su postali normalna stvar. Iako se internet još uvek ne može „konzumirati“ u neograničenim količinama kao kod nas, ipak se primećuje napredak iz godine u godinu.

Pitanje koje se sada nameće kod mnogih je šta će se desiti kada Raul Kastro umre (koji ima 86 godina). Po jednima, vlast bi mogao da preuzme njegov sin Alejandro, trenutno vojni general. Drugi pak misle da su i Fidelova i Raulova deca, odrasla u blagostanju i bez ikakvih stresova, suviše razmažena da bi preuzela vođenje državom. Tu bi u igru za predsednika mogao da uđe jedan od trenutnih ministara.

Kako god, pred Kubom su neminovne promene. Svakako se očekuje veće otvaranje ka svetu, koje može da donese više novca i određene promene, ali mislim pre svega na život običnog čoveka. To će verovatno podrazumevati punije prodavnice sa većom ponudom različite robe, bolji pristup internetu ili više novca za restauracije kuća i stanova koje se u nekim delovima raspadaju. Zvuči suviše sebično želeti da Kuba ostane konzervirana u vremenu.

Masovni turizam? On je već sada masovan, od turista ne može da se prođe ulicama. Verovatno može da bude i masovniji, ali na kubanskim vlastima je da hotele od stakla i metala izmesti iz ključnih urbanih centara i gradova koji su svakako pod zaštitom UNESCO-a (Varadero je odavno taj tip „zapadnjačkog“ letovališta). Uz malo promišljenih poteza ne verujem da dodatno otvaranje može da uništi ovu prelepu zemlju. Pogotovo ne njene ljude.

Tako da, ako Kubu niste posetili do sada – ne brinite, čeka vas ona, i dalje lepa i zavodljiva. Hasta la Vista!

 

Putopis objavljen u TRAVEL MAGAZINE-u jula 2017.

 

6 thoughts on “KUBA posle Kastra

Add yours

    1. Draga Nevena,
      Nisam najbolje shvatila vaše pitanje. Ukoliko mislite da nisam bila dovoljno jasna u putopisu, spremna sam da vam odgovorim dodatno na konkretno pitanje.

      1. Vrlo ste jasni, ali kao neko ko je ziveo tamo tri godine mislim da niste bas najbolje shvatili Kubu niti Kubanski narod. Pozdrav!

        1. U redu je da imate drugačije mišljenje, svi mi stvaramo percepciju o nekoj zemlji i narodu na osnovu ličnog doživljaja.
          Pozdrav i vama.

  1. Ja sam oduševljena detaljinim opisom! Zaista hvala puno na izdvojenom vremenu!
    Divna ste osoba!

    1. Hvala vama puno na lepom komentaru.
      Cilj mi je da mojim tekstovima prenesem što realniju sliku zemlje ili grada koji sam posetila. Drago mi je ako sam u tome uspela.
      Puno pozdrava!

Ostavite svoj komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Powered by WordPress.com.

Up ↑