Jedna priča o Santa Klari (ili kako sam otišla kod Če Gevare)

Tokom priprema za putovanje na Kubu dobila sam informaciju da Santa Klara nije posebno zanimljiva, da tamo ne gubim vreme. Nema ništa posebno da se vidi.

Santa Klara je grad u centralnom delu ostrva, po broju stanovnika sličan Banjaluci. U današnje vreme je poznat kao univerzitetski grad, ali je slavu stekao sredinom prošlog veka tokom revolucije koju je predvodio Fidel Kastro i njegov pokret “26. jul” protiv pro-američkog predsednika Fulgencija Batiste. Važna bitka na putu do konačne pobede kubanskih revolucionara se odigrala baš u ovom gradu pod vođstvom jednog od ključnih Kastrovih  ljudi – Ernesta Če Gevare, zbog čega se njegovo ime najviše  vezuje za ovaj grad i zbog čega njegovi posmrtni ostaci počivaju baš ovde.

Odlučila sam da ipak odvojim jedan dan za posetu ovom gradu. Če Gevara je ličnost koja me godinama intrigira i o kome sam dosta čitala. I pored činjenice da mu pripisuju dela koja nisu na čast, ipak je svetski poznat kao simbol gerilske borbe, buntovništva, ciljeva u kojima će društvo biti jednako, pravično i solidarno. Neki američki novinari koji su imali prilike da ga upoznaju opisuju ga sa harizmom rok zvezde. Nije ni čudo da je imao takav uticaj na ljude. I još uvek ima. Mučki je ubijen u Boliviji u 39-oj godini života boreći se za svoje ideale, i ne sluteći da odlazi u besmrtnost.

Minimum što sam ja mogla da uradim je da odem u Santa Klaru i posetim njegovo večno počivalište.

Napoznatija svetska fotografija XX veka koju je napravio Alberto Korda

Obilazak grada sam počela od parka Vidal. Ovo je mesto susreta lokalnog stanovništva i danju i noću, ali i polazna tačka turistima za obilazak grada. Park ne impresionira veličinom, a ne mogu reći ni da je bogat florom. Možda više faunom (okružen je konjskim zapregama i mirisom koji ide u paketu sa istim). Preko puta je pozorište Teatro la Caridad koje dominira okolinom i čija zgrada je u vrlo dobrom stanju iako stoji na istom mestu od 1885. godine. Za izgradnju pozorišta najviše zasluga nosi Marta Abreu, poznata po svom društvenom angažmanu i dobročinstvu. Ona i njen muž su finansirali pobunjenike u toku rata protive Španije, ali su dali i ogroman novac za poboljšanje uslova života u gradu. Pored toga što je obezbedila novac za izgradnju pozorišta, ona je i lično nadgledala radove i uređenje zgrade. Njena statua danas krasi centralni deo parka i pokazuje poštovanje koje građani odaju ovoj izuzetnoj ženi. Nisam bila u prilici da odgledam neku predstavu u ovom pozorištu, ali sam bar mogla da uđem, razgledam enterijer i sednem na drvene klupe, iste one koje su postavljene prilikom otvaranja pozorišta pre tačno 133 godine. Duh kolonijalnog vremena sam mogla da opipam.

santa klara teatro
foto: Priče iz kofera
Unutrašnjost pozorišta
Spomenik Marti Abreu

Nekih 15 minuta šetnje od centra nalazi se muzej na otvorenom poznat kao blindirani voz. To je memorijal  posvećen događajima iz decembra 1958. tokom borbi za Santa Klaru. Če Gevara i njegovi saborci su buldožerom pomerili delove pruge kojima je trebalo da prođe voz koji je Batista poslao u Santa Klaru, kako bi naneo konačne gubitke revolucionarima. Nakon što je sleteo s pruge, voz koji je prevozio skoro 400 vojnika, municiju i opremu, postao je laka meta za gerilce pod Čeovim vođstvom. Ova pobeda smatra se ključnom u zauzimanju Santa Klare, ali i prelomnom za tok čitave revolucije.

Danas se na lokaciji nalazi buldožer i nekoliko „razbacanih“ vagona u kojima je simbolična postavka predmeta vezanih za taj datum, posebno onih koji su pronađeni kod tada zvanične kubanske vojske. Zanimljive su mi bile kašike i viljuške koje su imale ugraviran žig „USA“. Jasan pokazatelj do kojeg nivoa je Amerika finansirala Batistu.

Blindirani voz, foto: Priče iz kofera
Unutrašnjost vagona, foto: Priče iz kofera

 Ipak, najznačajniji objekat zbog kojeg turisti dolaze u ovaj grad jeste Memorijalni centar posvećen Če Gevari. Kompleks se sastoji od muzeja i mauzoleja, te Čeove 30 metara visoke figure u bronzi  koja gleda na plato gigantskih razmera. Deluje mi kao da ceo grad i okolina mogu da se smeste ovde. Preterivanje bez svrhe.

Reka turista u svakom trenutku čeka na suncu ispred centra da poseti Čeovu večnu kuću.  Redari vode računa o disciplini i propuštaju grupe od 15-ak osoba, strogo vodeći računa da niko ne unese fotoaparat ili sličnu napravu. U planiranju obilaska mauzoleja nisam dobila instrukcije da je potrebno neko posebno oblačenje. Na Kubi sunce nemilice prži, pa sam se obukla prikladno vremenskim uslovima. Međutim, redar koji vodi računa o dinamici propuštanja turista, inače ženskog roda, me je značajno odmerio od glave do pete. Nije joj se svideo moj šorc od džinsa. Očekivala sam da će da me vrati sa ulaza. Što bi i bilo u redu da ona na sebi nije imala mini suknju i crne mrežaste čarape. Bila sam spremna na fajt!  Gledale smo se jedno vreme „kroz nišan“ ali srećom je sve završilo mirnodopski.

Prvo sam ušla u mauzolej. Bila sam pomalo razočarana grobnicom jer je vrlo mala i prilično mračna. Potpuni kontrast sa grandioznom spoljašnošću. Sa jedne strane u zidu se nalaze uklesane ploče sa imenima 38 Čeovih saboraca iz Bolivije, pri čemu ih je 16 sahranjeno na ovom mestu. Svaka ploča ima i crvenu ružu. Čeova je u sredini, ali se ne ističe od ostalih. Opet kontrast u odnosu na kult koji vlada o njemu.

Čeovi posmrtni ostaci pronađeni su u Boliviji 1997. godine, 30 godina nakon ubistva, i tada su predati kubanskim vlastima. Njegova druga žena Aleida Marč u svojim memoarima opisuje proces DNK analize, čekanje na rezultate, kao i konačni oproštaj s onim što je nekada bio veliki Če Gevara i njena životna ljubav.

Nisam pošteno ni razgledala sve, a već su počeli da me pomeraju ka izlazu, reka turista iz spoljnog sveta je čekala da uđe. Oprostila sam se od Čea i produžila dalje.

Muzej je delovao opuštenije i zaokruživao priču o čuvenom revolucionaru i buntovniku.Tu sam imala priliku da vidim Čeove lične predmete, između ostalih sertifikate Medicinskog fakulteta, fotoaparat (Če je bio pasionirani fotograf), fotografiju sa uspona na vrh vulkana Popokatapetl u Meksiku, uniformu, sat, beretku.

santa klara
Ulice Santa Klare, foto: Priče iz kofera
santa klara ulice
Ulice Santa Klare, foto: Priče iz kofera

Nakon muzeja nisam imala na spisku još nešto bitno da obiđem. Pomislila sam da su bili u pravu po pitanju grada i krenula da tražim gde da sednem i okrepim se, jer je vreo dan cedio iz mene poslednje atome snage. Nabasala sam na jedan kafić/muzej u kojem može i da se jede. Sa postavkom originalnih fotografija iz vremena revolucije i još nekim sitnicama. A vlasnik je Španac koji je pre 20 godina došao na odmor na Kubu i nije se nikad ni vratio. Kuba je postala njegov dom. On pomalo piše pesme i ima jednu o Mostaru. Bio je u Bosni pre 15-ak godina. Lepo smo se ispričali.

santa klara Če
Unutrašnjost lokala, foto: Priče iz kofera
Unutrašnjost lokala, foto: Priče iz kofera

Pa su se gošće sa susednog stola, irsko-englesko-kanadskog porekla,  uključile u razgovor i sve je delovalo kao kućna atmosfera. Uz odličan sendvič i čoko martini. Ugodna atmosfera je pojela vreme koje sam imala pa sam  krenula ka autobuskoj stanici. Tu negde na putu upoznala sam i jednog mlađeg Kubanca koji govori odličan engleski i vrlo je načitan. Nešto u vezi njega me je nateralo da stanem i porazgovaram. Voli da priča sa turistima jer je to jedan od načina da sazna ono što ga zanima o ostatku sveta. Do informacija dolazi i na internetu ili čitanjem dostupnih knjiga. Vidi se da je žedan znanja. Kaže mi kako je meni lako, jer ja ako želim svoju zemlju mogu da napustim kad hoću. On planira da napusti Kubu. Kada priča o tome utiša glas. Ako neko prođe pored nas on zaustavi priču. Za strah koji izbija iz njega nisam bila spremna. Drugo lice Kube. Zbog onog istraživačkog u meni, ali i zbog neverovatnih prodornih crnih očiju, zamalo da namerno propustim autobus. Ali sam ipak krenula. Prodorne crne oči su ostale u predvečernjoj izmaglici sanjajući o novim horizontima. Te noći sam ja sanjala o njima.

Kompletan putpois o Kubi pročitajte ovde.

Ostavite svoj komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Powered by WordPress.com.

Up ↑