Bosansko Grahovo – zaboravljeni turistički potencijal

Gde se uopšte nalazi Bosansko Grahovo i zašto bi bilo ko poželeo tamo da ode?

Ova varošica u zapadnoj Bosni blizu granice sa Hrvatskom imala je relativno pristojan život sve do rata devedesetih. Bilo je tamo nekih manjih fabrika, dve srednje škole, kao i dom kulture o kojem se pričalo.  Brojila je tada opština Bosansko Grahovo skoro 10,000 stanovnika. A onda je došao rat i došlo je stradanje. Veliko. Stradali su infrastruktura, kuće, stoka, i ono najvažnije, ljudi. Posle rata počeo je oporavak, vrlo spor i težak.

Danas cela opština broji tek 1,200 najistrajnijih meštana koje ljubav prema rodnom kraju održava u nastojanjima da izgrade pristojan život.

I verovatno ne bi Bosansko Grahovo privuklo ničiju pažnju, sem svojih potomaka, da priroda nije napravila nekoliko remek dela. Ovde se, pre svega, nalazi najveće kraško polje na svetu – Livanjsko polje površine 405 kvadratnih kilometara. Tu je i velelepna Dinara koja čini prirodnu granicu između Bosne i Hrvatske, a sa čijeg se vrha Troglava (1913mnv) pruža fenomenalan pogled na obe države, sve do mora. Ipak, ono što je, po meni, najzanimljivije da se poseti u ovom kraju jeste sledeće:

Šatorsko jezero

Šatorsko jezero je ledničko jezero po svom postanku i spada u najlepša prirodna jezera Bosne i Hercegovine. Nalazi se na nadmorskoj visini od 1488 metara, u podnožju Šator planine, čiji je vrh udaljen oko sat vremena pešačenja od jezera. Prosečna dubina jezera je šest metara, dok se u zimskim mesecima na površini formira led koji može da bude i do 70 cm debljine.

U letnjim mesecima voda u Šatorskom jezeru se zagreje i do 20 stepeni, pa je sasvim prijatna za osveženje izletnika i planinara.

Ono što je zanimljivo je da, iako je ceo region po postanku kraški, ova strana obiluje vodom, pa se samo 400 metara od jezera nalazi i čuveno Bulino vrelo, izvor pitke i izuzetno hladne vode. Toliko hladne da vam se ruka oduzme od hladnoće dok napunite flašu. Legenda kaže da je voda lekovita, posebno za nerotkinje, i da bi ona koje se okupa u izvoru pre izlaska sunca sasvim sigurno dobila potomstvo.

Sa druge strane Šator planine, tamo gde počinje Livanjsko polje, već je retkost naići na vodene površine bilo koje vrste.

Jezero ima svoj ekosistem sa različitim vrstama biljaka, a tu su i žabe i gušteri kao predstavnici životinjskog sveta. Ove prve su toliko glasne da vam odmah daju do znanja da ste na njihovoj teritoriji.

Ukoliko se odlučite da prošetate do vrha Šator planine, nemojte propustiti nekoliko odličnih vidikovaca. U zavisnosti od položaja sunca, jezero menja boju od modro zelene do maslinasto zelene, dok se okolno drveće, žbunje i livade stapaju u pejzaž koji bih opisala sa „50 nijansi zelene“.

Važna napomena – prilaz jezeru je moguć autom. Trenutno je to makadamski put iz pravca sela Peulje, a radi se na omogućavanju prilaza i iz drugih pravaca.

bosansko grahovo ledenica

Pećina Ledenica

Pećina se nalazi na obroncima planine Stražbenica, u selu Resanovci, udaljena od centra Grahova desetak kilometara. Najlepša i najbogatija pećina u Bosni i Hercegovini i svakako jedna od najznačajnih na prostoru bivše Jugoslavije. Lednica je dobila ime po ledu koji se u zimskom periodu formira u ulaznoj dvorani i zadržava većim delom godine, mada je i njena unutrašnja temperatura od 8 stepeni prikladna imenu koje nosi, pogotovo ako u nju ulazite sa vanjske temperature od preko 30 stepeni.

Pećina je dugačka 20 kilometara, ali je istraženo samo 700 metara. Ima 14 dvorana sa vrlo živopisnim imenima, poput Mlada Bosna, Baš-Čelik, Mramorna, Šarena, Kićeni svatovi.. Pećinskog nakita ima u svim formama: stalaktiti, stalagmiti, pećinski stubovi, u bojama od bele, preko oker, pa sve do sive i crne. Vredi spomenuti da pećina u nekim delovima sadrži i kristalni kalcit što prouzrokuje da nakit svetluca, deluje kao da je posut sitnim dragim kamenjem.

Pećinski nakit formira različite oblike, kojima su takođe dodeljena zanimljiva imena, a prema ličnom utisku jednog od prvih istraživača pećine. Mada, slobodni ste da i sami imenujete neverovatne oblike koji vam se ukazuju pred očima.

bosansko grahovo ledenica
Prilaz Ledenici
bosansko grahovo ledenica
bosansko grahovo ledenica

Najveća dvorana je prva u koju se ulazi, obećavajućeg naziva Tamni vilajet, duga 186 metara.  U ovoj dvorani još uveka ima pomalo prirodnog svetla, a posle nje ulazi se u potpuni mrak. Mi smo bili opremljeni čeonim lampama i mobilnim telefonima, a vodič je imao i manji reflektor kako bismo mogli da vidimo sve što smo i videli. U jednom trenutku, kada smo već poprilično ušli u utrobu zemlje, vodič nam je rekao da na kratko ugasimo sva svetla. Tada nas je gusti, lepljivi mrak pritisnuo sa svih strana, pa smo shvatili da bez svetla sve ovo nema nikakvog smisla i da u tom slučaju sva ova lepota ostaje sakrivena od ljudskog oka.

Ozbiljnija istraživanja ove pećine rađena su sedamdesetih godina prošlog veka, a svoje odaje je otvorila za javnost 1979. godine i tada je predstavljala pravi turistički dragulj ovog kraja. Podaci kažu da je godišnje imala i do 150 000 posetilaca.

Međutim, od devedesetih godina deli sudbinu naroda, a to znači: ostala je bez osvetljenja, staze su propale, manji deo nakita je uništen bahatim ponašenjem pojedinaca. Na jednom mestu, duboko u pećini, lepo se vidi kako je neko zapalio vatru i roštiljao!

Ledenici treba ulaganje i pomoć donatora, pre svega za rekonstrukciju rasvete, zatim rekonstrukcija staza (na nekim delovima potrebna je ozbiljna pažnja kako ne biste skliznuli sa propalih šina), ali i postavljanje nadzornih kamera na ulazu, kako bi se sprečili neki budući prestupnici u uništavanju ovog prirodnog blaga. Nakon svega toga biće potreban i marketing. Taj deo će, verujem, biti najjednostavniji zadatak u oživljavanju Ledenice.

bosansko grahovo ledenica
bosansko grahovo ledenica
bosansko grahovo ledenica
bosansko grahovo ledenica
Bazeni sa vodom…

Rodna kuća Gavrila Principa

Selo Obljaj je još jedno tipično selo ovog kraja, sa kućama raštrkanim bez nekog posebnog reda. Mnoge su već odavno zaboravljene ili ugašene. I tu negde, među njima, nalazi se ušuškana i jedna, ipak, posebna. Rodna kuća Gavrila Principa. Kuća je tokm svog postojanja dva puta rušena, prvi put od strane partizana u drugom svetskom ratu, drugi put u ratu devedesetih od strane hrvatske vojske.

Danas imamo mogućnost da vidimo repliku kuće sagrašenu na originalnim temeljima i u originalnoj veličini, završenu 2018. godine, koja svojim izgledom pomalo vraća u to davno vreme kada se Princip rodio. Sada je to kuća-muzej u kojem se na prvom spratu nalaze eksponati iz svakodnevnog života s kraja XIX veka, od kojih je originalan samo jedan čajnik koji je preživeo svih 126 godina. Doduše, postoji još i jedan porculanski fildžan koji je mladi Gavrilo poklonio svojoj majci i koji je nekim čudom takođe preživeo. Ali on se danas nalazi u kući pored, kod jednog od potomaka porodice Princip, čuva se sa posebnom pažnjom i iznosi na videlo tek ponekim posetiocima.

Rodna kuća Gavrila Principa
Unutrašnjost kuće
Mladi Gavrilo

U prizemnom delu kuće posetioci mogu da vide detalje vezane za atentat na Franca Ferdinadna, kao i presek zatvorskih dana Principovog boravka u Češkoj. Mogu da čuju i manje poznate detalje o ovoj važnoj istorijskoj ličnosti, od rođenja u teškim uslovima, borbe za život, školovanja, te niza okolnosti koje će dovesti do jednog od najznačajnijih događaja dvadesetog veka.

Cela priča koju sam tog dana čula imala je i poseban značaj, jer sam selo Obljaj posetila na Vidovdan 28.6.2020. – tačno 106 godina od sarajevskog atentata.

Akcija izvedena u organizaciji PSK Pobeda, Beograd, vodič Zoran Soko Kovljenić

Vođenje kroz pećinu: Mile Princip

Ukoliko vam se svidela ova priča, pročitajte i onu o Šolti

Ostavite svoj komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Powered by WordPress.com.

Up ↑