Bečke poslastice – hotel Sacher i torta Saher

Postanem ljubomorna kada odem u neku evropsku zemlju, u grad jednako veliki kao onaj u kojem živim, i vidim kako su od ničega napravili turističku ponudu. Naprave priču oko osnovne ideje, izgrade propratne objekte, naprave suvenire, brendiraju se, promovišu…. Nateraju turiste da stoje u redu i strpljivo čekaju jer postaju deo istorije.

Beč neke stvari radi do perfekcije. Ne bih sad navodila sve ono što sam zapazila, ali moram da kažem nešto o torti. Saher.

Kada konsultujete gugl da biste isplanirali vreme u Beču obavezno vam sugerišu da probate Saher tortu. I to ne bilo koju, nego jedinu koja se pravi po originalnoj recepturi. A gde je to? U hotelu Sacher. Koji ima svoju istoriju, kao i torta.

Ali da krenemo redom. Prvo je nastala torta, danas najpoznatija čokoladna torta na svetu. Franc Saher je 1832. godine bio mlad i revnosan kuvar na bečkom dvoru koji nije ni slutio da će mu bolest glavnog dvorskog kuvara doneti životnu priliku. Trebalo je osmisliti novi kolač za princa i njegovu svitu, pa je mladi Saher zasukao rukave, upotrebio maštu i sastojke koje je u tom trenutku imao na raspolaganju. I napravio istoriju.

Tek je 1876. godine njegov sin Edvard otvorio hotel Sacher. Edvard je bio poznatiji po svojoj ženi Ani koja je pušila cigare i stalno bila u pratnji francuskih buldoga. I zahvaljujući čijem odlučnom i promišljenom upravljanju je hotel ubrzo postao jedan od najpoznatijih evropskih hotela i stecište aristokratije i političara. Nakon Anine smrti 1930. godine hotel je prodat i od tada se nalazi u vlasništvu porodice Girtler. Smešten je u strogom centru Beča preko puta zgrade državne Opere i danas spada u jedan od najluksuznijih. Neke od poznatijih ličnosti koje je hotel ugostio su Džon Kenedi, Indira Gandi, kraljica Elizabeta, Angela Merkel…

Anin i Edvardov sin je kasnije, iz nepoznatog razloga, prodao tajni recept za tortu čuvenom kafiću Demel. Jedno vreme su oba objekta proizvodila originalnu Saher tortu sve dok nije došlo do sudskog spora, u kojem je 1965. presuđeno da je hotel Sacher ipak nosilac prava na originalnu tortu. Demel se morao zadovoljiti proizvodnjom „originalne Edvard Saher torte“. U pitanju su nijanse, najviše u načinu nanošenja džema od kajsija, ali odluci Suda se nećemo protiviti.

Danas se torta u hotelu Sacher služi u kafiću koji ima svoj poseban ulaz. Za ulazak u kafić potrebno je da stanete u red i čekate, kao i ostali turisti sa fotoaparatima okačenim oko vrata. Stala sam i ja, poslušala gugl.

Unutrašnjost lokala me nije posebno očarala, očekivala sam više „drame“ u svemu tome. Stolovi su prilično mali i komforni za samo 2 osobe. Ukoliko pokušate da prenesete treću stolicu sa susednog praznog stola konobari će odmah reagovati. Kako sam se drznula! Pa svaka stolica ima svoje mesto i ne može da se pomera. Ne znaju bečki konobari da mi volimo u kafani da napravimo razmeštaj po svom.

Što se tiče ukusa torte sladokusci sa kojima sam boravila u Beču kažu da jeste najbolja koju su probali. I najskuplja. Čokolada je vrhunska, a biskvit se topi u ustima. I cena je 6,50 evra za jedno parče. Ja ne volim tu vrstu kolača, pa nisam merodavna da kažem. Uzela sam drugi najpoznatiji bečki slatkiš. I da vam kažem, štrudla od jabuka (koja u stvari nije štrudla nego pita od lisnatog testa) sa kuglom sladoleda od vanile i slatke pavlake mi se više svidela. Ali nemojte nikom da kažete. 😉

Ako se desi da ste promrzli došli u kafić, umorni od pešačenja s kraja na kraj Beča, ne planirajte neko posebno zadržavanje na ovom mestu. Konobari stvaraju tu blagu tenziju kako bi vam što pre videli leđa. Treba da ugoste mnogo turista u jednom danu. Čim sam spustila viljušku nakon poslednjeg zalogaja odnekud se stvorio neko da mi pokupi tanjir. Verujem da su me pratili kroz neku malu rupu u zidu, koja je tu još od doba Edvarda Sahera. Onda sam planirala kafu duže da pijem, ali espreso ne možeš dugo da piješ, ohladi se. I to mi odnesoše. OK, ostaje mi poslednji adut – voda. Ali, avaj, od nje svako malo moram u wc, što nije zgodno u obilasku velikog grada. I tako kapituliram. Moram da idem.

Tada primetim da je u međuvremenu ostalo 5-6 stolova prazno, a napolju i dalje red. Pa što ih ne puste da uđu?? Verovatno da priča o najboljoj torti i hotelu ostane u svom izvornom obliku. Red mora da bude, tako piše u turističkom vodiču.

Pa Bečlije, hvala vam za iskustvo. Imamo i mi šta, ali ne znamo kako.

10 thoughts on “Bečke poslastice – hotel Sacher i torta Saher

Add yours

  1. Veoma zanimljiv i ‘ukusan’ tekst o mojoj omiljenoj torti. Mislim da ću sad i ja morati da stojim u redu 🙂

  2. Genetika je htela da sam alergicna na redove, konobare koji te kulturno pozuruju, kao i davanje bilo koje sume novca za nesto sasvim prosecno. Ja sam na isti ovaj dogadjaj pre par godina (uz dozivljaj koji si i ti imala) dodala jos samo: Ih, da mi je baba Ljuba ziva, da vam je dovedem, zerbo da vam napravi… S njenim pekmezom od kajsija… Mogli bi o’ma kafu da zatvarate!! Jebla vas Saher torta.😉

Ostavite svoj komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Powered by WordPress.com.

Up ↑